Oklopne i mehanizovane jedinice

Oklopne i mehanizovane jedinice

Vojske SiCG, stanje 2004g.

Na osnovu Dejtonskog sporazuma i Becke konferencije o podregionalnoj kontroli naouruzanja Vojska Srbije i Crne Gore ima dozvoljeni limit od: 1025 tenkova i 850 oklopnih transportera - automobila. Sadasnji broj ovih vozila je manji, jer jedan deo je u medjuvremenu otpisan ili unisten u ratu tokom 1999. god. Medjunarodnim organizacijama za kontrolu naoruzanja je jos za 2000. god. prijavljeno 1016 tenkova (230 M-84, 65 T-72 i 721 T-55) i 767 oklopnih transportera i automobila (562 BVP M-80, 147 M-60 i 58 BoV-a). Tokom 2004. rashodovace se dodatnih 210 tenkova T-55 i sva samohodna orudja M-36 Dzekson..Trenutno u rodu oklopno-mehanizovanih jedinica ima 6 oklopnih i jedna mehanizovana brigada ,a 12 oklopnih i 1 mehanizovani bataljon su podredjeni zdruzenim taktickim jedinicama. Tokom 2003, u tri oklopne brigade je po jedan oklopni bataljon preveden iz A kvalifikacije u NA, u cilju racionalizacije i smanjenja troskova. Rod ce ubuduce biti smanjen za tri oklopne brigade, odnosno za oko 40 % ljudstva. Brigade bi uglavnom zadrzale tenkove M-84, T-72 i deo T-55 i borbene vozila pesadije M-80 i M-80A, dok bi zdruzeni takticki sastavi i dalje bili popunjeni modelom T-55. Prema taktickoj studiji, koju je razradila Uprava OMJ, planira se pre svega modernizacija postojecih vozila. Vrednost posla bi bila 650-750 miliona dolara, u periodu od 15 godina, za sta postoje realne mogucnosti, uz redovnu uplatu budzeta. Ne planira se kupovina novih modela, jer za to jednostavno nema sredstava. Sto se samih oklopnih vozila tice u planu je :

Modernizacija BVP-a M-80, jer je planirani vek upotrebe 30 godina, te je stoga veoma rentabilan za ulaganja. Jedan od projekata je i ugradnja kupole sa topom 30mm, i ugradnja bacaca granata kalibra 30mm, kojim bi se dejstvovalo daljinski iz unutrasnjosti vozila. Vec su razvijeni uredjaji za pricvrscivanje automatskog bacaca granata, minobacaca 60mm i snajperske puske 12,7mm unutar vozila za mehanizovano odeljenje koje bi ih koristilo po napustanju vozila. U planu su zahvati oko hodnog dela koji treba biti olaksan zamenom postojecih potpornih tockova, dural-aluminijumskim, te promena konstrukcije gucenica. U narednom koraku bio bi pojacan motor i ugradjena turbina za plovljenje. Uprava artiljerije generalstaba Vojske SiCG, razvija rakete, koje bi sa sadasnjeg sistema vodjenja presle na bezicni poluautomatski sistem, po ugledu na sistem Kornet.
Kod komandnog vozila BTR-50, osnova je dobra, ali najveci problem su uredjaji veze, ali se taj problem resava na nivou vojske. Problem cini i motorno-transmisioni deo, kao i hodni deo.
Izvidjacki automobili BRDM, su na nivou zadatka, ali se moraju modenizovati sistemima veze i uredjajima za osmatranje u svim uslovima.
Tenkovi T-72 i M-84, bi trebalo radikalno modernizovati, sto bi zahtevalo 1-1,5 miliona dolara po tenku. Smatra se da je trenutno isplativije uvesti T-72, koji kosta oko 150.000 - 250.000 dolara, a zatim ga modernizacijom dovesti na nivo T-90, koji u osnovnoj verziji bez nadgradnje kosta 2.5000.000 dolara. U najgorem slucaju stedi se 750 hiljada dolara i otvara se mogucnost da deo novca ostane u zemlji. Trenutno domaca industrija moze sa 40% ucestvovati u poslu modernizacije.
Tenk T-55 bi ostao u upotrebi do 2010 godine, uglavnom u tenkovskim bataljonima motorizovanih brigada.
Oklopni transporter M-60 se izbacuje iz upotrebe.

Jedinica	Garnizon -Korpus	Popunjena sa
1.okbr.	Vozdovac - Beograd - 11. Beogradski	T-72
252.okbr.	Kraljevo- Kragujevacki	M-84
211.okbr.	Nis- 21. Niski	M-84A i M-84
15.okbr	Prokuplje-Kursumlija- 52. Pristinski	T-55
453.okbr.	Sremska Mitrovica- 12. Novosadski	T-55
36.okbr	Subotica -12. Novosadski	T-55
243.mbr.	Vranje- 52. Pristinski	T-55
Oklopni bataljoni motorizovanih brigada
20.mtbr.	Valjevo - Drinska divizija	T-55
5.mtbr.	Podgorica - Podgoricki	T-55
125.mtbr.	-52. Pristinski	T-55
78.mtbr.	Vranje- 52. Pristinski	T-55
549.mtbr.	Leskovac - 52. Pristinski
37.mtbr.	Raska- 24.Uzicki	T-55
?	?	?

Buducnost oklopnih snaga vojske SiCG, je pre svega u modernizaciji

Formacija

Vojska SiCG, odnosno VJ ranije je u principu zadrzala formaciju oklopnih jedinica kakvu je imala i JNA, mada je bilo i drugacijih predloga na osnovu ratnih iskustava. Osnovna operativna jedinica je bataljon. Oklopna brigada bi trebalo da ima 3 oklopna i 1 mehanizovani bataljon, a mehanizovana brigada 2 oklopna i 2 mehanizovana bataljona. U praksi ovo moze i varirati, tako da u oklopnoj brigadi bude samo 2 oklopna bataljona. U mirnodopskim uslovima tenkovski bataljon A kvalifikacije cine: 2 tenkovske cete sa po 10 tenkova, jedna meh. ceta sa 10 OT ili BVP-a i komandni tenk bataljona - svega 21 tenk i 10 BVP-a. U rezervi se nalazi jos jedna tenkovska ceta sa 10 tenkova, koja se aktivira u ratnim uslovima.

Mehanizovani bataljon bi po pravilu morao imati: 3 meh. cete sa po 10 OT ili BVP-a u svakoj, komandni BVP i cetu tenkova. Po formaciji oklopnu brigadu cine 103 tenka i 61 OT M-60ili BVP M-80. Mehanizovanu cine 83 tenka i 82 OT ili BVP-a. U praksi malo koja je jedinica 100% popunjena propisanim ljudstvom i tehnikom. Pored ovog brigadu cine i jedinice za podrsku i obezbedjenje u vidu 1 mesovitog art. diviziona, PA i PT diviziona, izvidjacke cete i ostalo.

Formaciju oklopne brigade u nacelu cine:

3 tenkovska bataljona sa po 3 tenkovske cete i jednom mehanizovanom, plus komandni tenk bataljona, skupa 31 tenk i 10 OT. U mirnodopskim uslovima bataljon cine dve cete - 21 tenk, dok je treca ceta u rezervi.
1 Mehanizovani bataljon sa 3 cete BVP-a M-80 ili OT M-60, jednom tenkovskom cetom i komandnim transporterom, skupa 31 OT i 10 tenka
Mesoviti artiljerijski divizion od 12-18 samohodnih haubica 2S1 i 4-6 vucnih VBR-ova M-63 Plamen, koji se zamenjuju samohodnom verzijom Plamen-S, 6 minobacaca od 120mm i vise komandnih transportera BTR-50.
PA divizion od 4 lansera raketa Strela-1M, ili u nekim jedinicama Strela-10M, jedan broj prenosnih lansera Strala-2M ili Silo, te 12 ili 18 samohodnih PA topova M-53 Praga ili BoV-3. U nekim jedinicama jos uvek ZSU-57.
PO divizion od 4-6 vozila POLO M-83, odredjeni broj prenosnih lansera za rakete Maljutka ili Fagot
Izvidjacka ceta sa nekoliko vozila BRDM-2 i PT-76
Ceta za izvlacenje i remont sa 5 tenkova T-55TZI
Inzinjerijska ceta sa 4-5 tenkova za polaganje mosta MT-55, plus ostala mehanizacija
Ostale komandne i logisticke jedinice

Savremenija formacija

Na osnovu ratnog iskustva postojao je predlog o potpuno drugacijoj formaciji oklopnog bataljona, koja bi otklonila niz nedostataka uocenih u ratnim dejstvima, ali izgleda da se samo na ovome i ostalo. U toku borbrnih dejstava uoceno je niz problema zasnovanih na staroj (i sadasnjoj ) formaciji oklopnog bataljona.

Tenkovske jedinice (ten. vod, ceta i bataljon) nisu mogle samostalno, bez neposrednog sadejstva dobro obucene pesadije da izvrsavaju borbene zadatke.
U skoro svim dejstvima pesadijske jedinice su ojacavane sa OMJ, za neposrednu podrsku (pridavanjem manjih delova OkB ili TC), te je time razbijana i slabljena udarna moc OMJ.
Artiljerijska vatra, kojom su podrzavana dejstva OMJ, je bila spora i neadekvatna, sto je negativno uticalo na tempo napada i efekte dejstva.
Neuskladjenost sadejstva tenkova i pesadije je bila posledica lose mirnodopske obuke.
Problem dotura municije i drugih borbenih potreba je dolazio do izrazaja, posebno kada se dejstva izvode van puteva ili po losim putevima i kada deluje neprijateljska artiljerija.
Sanitetska vozila koja su bila uocljiva, nisu bila prilagodjena izvlacenju povredjenih iz zone pod dejstvom neprijatelja (posebno S-4, koji je cesto upucivan na prvu liniju, sto mu nije namena)
Nedovoljan broj OT i BVP u jedinicama uslovio je angazovanje tenkova za izvodjenje samostalnih dejstava ili pak u sadjstvu sa neuvezbanom pesadijom

Na osnovu ratnih iskustava pokazalo se da postojeca sema organizacije na nivou cete - bataljona ne obezbedjuje uspesno izvrsenje dobijenih zadataka. Naime, postojeca struktura mehanizovane i tenkovske cete (MC i TC) ne dozvoljava samostalnije delovanje komandira pri izvrsenju borbenih zadataka, jer je TC bez minobacaca i pesadije, a MC bez tenkova i minobacaca. U svome sastavu nemaju ni snajperskih pusaka, pa ni minobacaca od 60 i 82mm, pa se postavlja pitanje mogucnosti samostalnog dejstva TC ili MC. U toku ratnih dejstava taj problem je resavan tako sto su se pridodavali delovi drugih jedinica, a samo pridodavanje je za posledicu imalo nedovoljno uskladjeno dejstvo (neke jedinice nikad nisu ni videle tenk) i nepoverenje u pridodate jedinice, sto je sve imalo efekte na uspesnost napada.

Jedan od problema je i nepostojanje minobacaca od 120mm na nivou oklpnog bataljona (okb), vec samo u sastavu mehanizovanog, a situacije su zahtevale brz odgovor po neprijatelju koji ispaljuje po par projektila i menja lokaciju, a jos veci problem je bilo ostvarivanje zaprecne i koncetricne vatre tokom borbenih dejstava.

Kao resenje gore navedenih problema i uopste povecanje samostalnosti OMJ pri borbenim dejstvima, predlagano je formiranje oklopne cete (OkC) u kojoj bi bili integrisani tenkovski i mehanizovani vodovi. Ovakva ceta bi bila u stanju da sama izvodi dejstva na zasebnom pravcu, uz svoju mehanizovanu pesadiju, tenkove, podrsku, snabdevanje i izvlacenje ranjenih. U takvoj jedinici bi pored tenkovski i mehanizovanih trebalo formirati i prateci vod, koji bi u svom sastavu imao tri odeljenja: Odeljenje MB 82mm (2 orudja sa borbenim vozilom), sanitetsko odeljenje (za izvlacenje renjenih i ukazivanje prve pomoci) i odeljenje za transport - snabdevacko odeljenje (za dotur municije i hrane). Ovaj vod bi imao tri borbena oklopna vozila, koja bi se naznatno adaptirala za ove potrebe, a mogla bi i dalje da koriste svoje borbene mogucnosti kada zatreba, narocito u odbrani.

U sastavu OkC tenkovski i mehanizovani vodovi bi mogli imati trojnu ili cetvornu formaciju, a od borbenih vozila bi bilo: 6 ili 8 tenkova, 10 ili 12 OT-BVP (od kojih 1 komandni,1 sanitetski, 1 za snabdevanje, 1 za Mb 82mm i 6 ili 8 borbenih). Pored toga svaki mehanizovani vod bi imao i po jedan MB 60mm (ili sada je moguce i ABG od 30mm), 3-4 snajperske puske 7,92mm i 3-4 puskomitraljeza M-84. Broj borbenih vozila bi se povecao, a time i borbene mogucnosti jedinice.

U ovakvoj formaciji ne bi bilo oklopnih i mehanizovanih bataljona, a novi oklopni bataljon bi izgledao kao na semi prilozenoj dole:

Znacajnu ulogu bi imalo i odeljenje izvidjaca pri komandi bataljona, a nalazilo bi se u sastavu komandnog voda, kojeg bi jos cinilo i odeljenje veze, odeljenje sa PA lnserima Strela 2M, odeljenje pionira i druga po potrebi. Na taj nacin komandant OkB bi dobio vecu samostalnost i mogucnost da zadatke izvrsava samostalno, a povecala bi se i vatrena moc. Moguce je i postojanje 4 OkC, sto bi dodatno ojacalo bataljon. Pri ovakvoj organizaciji u mirnodopskoj obuci dolazi do nephodnog upoznavanja ljudstva i sto je posebno vazno, pesadije sa tenkovima. U slucajevima kada je potrebna integracija samo tenkova ili transportera, daleko je lakse spajanje nego praksa pravljenja "koktela" - stvaranje mesovitih sastava iz razlicitih jedinica. Za svakog komandira bilo bi znacajno da uvek u rezervi ima visak posada borbenih vozila, sto bi se moglo obezbediti putem obuke. Povecana je i vatrena podrska uvodjenjem MB 60 i 82mm, poboljsan transport, sanitetska pomoc i svi ostali vidovi borbe.

Ovakvim organizacijsko-formacijskim resenjem osnovnih taktickih jedinica obezbedilo bi se po prvi put, zdruzivanje vodova i sluzbi na ovim nivoima ( inzinjerija, izvidjacke jedinice, ARJ PVO), cime se ostvaruju mogucnosti samostalnog izvodjenja borbenih dejstava u svim borbenim, zemljisnjim i vremenskim uslovima, uz sopstvenu minobacacku podrsku.

Predlog nove formacije OkB
Sredstava	trojna formacija	cetvorna formacija
tenkova	19	25
BVP - OT borbenih	22	28
OT pratecih	9	9
MB-120mm	6	6
MB-82mm	6	6
MB-60mm	6	6
S-2M	4	4
snajpera 7,92mm	21	27
puskomitraljeza M-84	21	27

Oklopne jedinice Srpske Vojske, stanje 2007. god

U izradi ove strane koriscene su informacije i fotografije iz / sa;

list "Vojska"
casopis "Novi Glasnik"
list "Reporter"

Pocetna strana