Slovenacke oklopne jedinice su formirane od ratne tehnike zaostale posle povlacenja JNA iz te republike. Zaplenjno je oko 60 tenkova M-84, 90 T-55, 40 starih T-34 i veci broj ostalih oklopnih vozila. Deo toga je rashodovan (T-34) ili prodat (T-55). Zvanicno u naoruzanju se nalaze 54 tenkova M-84 (nisu svi u operativnom stanju), 30 M-55S1 tj. modernizovani T-55, 30 T-55 (broj se smanjuje), 52 BVP-a M-80, 20 oklopnih automobila Valuk, 18 BOV M-86,  manji broj BRDM-2, ZSU -57, nekoliko inzinjerijskih tenkova, a amfibijski tenkovi PT-76, kao i 18 samohodnih haubica 2S1 je izbaceno iz upotrebe ili prodato.

     Prema regionalnom sporazumu o kontroli naoruzanja u regionu, Hrvatska ima limit, sto se oklopnih sredstava tice, od 410 tenkova i 340 oklopnih transportera. Medjutim Hrvatske oklopne snage po zvanicnim informacijama raspolazu sa 287 tenkova: 222 T-55,  62 tenka M-84  i 3 T-72. Najveci deo svega toga je zaplenjen tokom ratnih dejstava, a deo je nabavljen i od bivsih clanica Varsavskog pakta. Uz velike napore Hrvatska je obnovila proizvodnju tenka M-84 (najveci deo sklopova je iz uvoza ili je rec o starim zalihama), koji je modernizovan ugradnjom novog sistema za upravljanje vatrom i sada je oznacen kao M-84A4 Snajper. Do kraja 2003 god. Hrvatska Vojska je navodno trebala dobiti 20 primeraka. Mnogo se vise nade polaze u novi model 'Degman", koji predstavlja dalju evoluciju tenka M-84 . Najveci pomak u odnosu na stare modele ogleda se u oklopnoj zastiti i vatrenoj moci. Najveca prepreka masovnijoj proizvodnji je hronican nedostatak budzetskih sredstava, a jedno od resenja je i izvoz drugim zemljama sa nivoom opremljenosti po zelji. Jos 1997. god. je dovrsen prototip oklopnog automobila LOV 2T, ali nije zapoceta serijska proizvodnja. U osnovnoj verziji vozilo je naoruzano mitraljezom 12,7mm i moze primiti 8 vojnika. Razvijena je i izvidjacka i verzija sa visecevnim bacacem raketa. U buducem periodu OS Hrvatske su vise zainteresovane za nabavku OT tockasa, kojima je dat prioritet pri opremanju oklopnih jedinica.

Bosna i Hercegovina

     Prema Beckom sporazumu o podregionalnoj kontroli naoruzanja, Armija BiH, moze biti opremljena sa 273 tenkova i 227 ostalih oklopnih borbenih vozila, Kraj rata Armija BiH, je docekala sa skromnim brojem oklopnih sredstava, po najcescim procenama, 30-40 tenkova i to dobrim delom model T-34. Medjutim u toku programa "Opremi i Obuci" Federaciji BiH biva donirano jos, izmedju ostalog, 105 tenkova i preko 130 oklopnih transportera u cilju postizanja balansa sa Vojskom Republike Srpske.

    Pre pocetka ratnih dejstava, u vreme mirnodopske JNA, na prostoru Bosne i Hercegovine, su bila tri korpusa JNA: 5 K.sa sedistem  u Banja Luci, 4 K. sa sedistem u Sarajevu, 17 K. Tuzlanski, koji je dobrim delom bio rasporedjen unutar Hrvatske, kao i delovi  2 K. iz Podgorice i neke jedinice Vojno Pomorske Oblasti. Pocetkom sukoba tokom 1991. god, dolazi do znatne militarizacije ovih prostora, jer se na osnovu dogovora sa Slovenijom JNA povlaci sa tih prostora, te se tako 31 K. Mariborski, najvecim delom pridaje Tuzlanskom kor., a deo tehnike se povlaci u Srbiju ili ostaje u Sloveniji. Ljubljanski 14 K. se najvecim delom pridaje Podgorickom. Jos veci priliv materijalno - tehnickih sredstava nastaje povlacenjem snaga JNA i sa prostora Hrvatske, jer se Rijecki 13 K. predislocira u istocnu Hercegovinu (gde se privremeno formira operativna grupa Trebinje -Bileca), Zagrebacki 10 K. se premesta u Bihac (od ostataka ovog korpusa nastaje Bihacki K.) i delom u Tuzlanski kor., dok se 9 kninski kor. povlaci u zapadnu Bosnu. Aprila 1992. se formira Vojska Republike Srpske, od sredstava i tehnike bivse JNA, a odmah se izvodi i reorganizacija i preimenovanje korpusa i operativnih grupa, sto se moze videti iz donje tabele:

     Od krupnijih tenkovskih formacija formirane su 1. i 2. oklopna brigada pri 1.KK. Od oklopne tehnike se raspolagalo svim tipovima koje je posedovala i JNA, a dobar deo tenkova su cinili potpuno zastareli modeli T-34 i M47 Paton.

Makedonija

     Marta 1992, je zavrseno povlacenje JNA iz Makedonije, te ova nova drzava prakticno ostaje bez teskog oruzja, narocito bez oklopnih vozila. Ostalo je samo 5 starih T-34, koji su jedno vreme korisceni za obuku i deset starih lovaca tenkova M-18, koji se nisu mogli osposobiti za upotrebu. Juna 1993. god u sastav Prve Gardijske brigade ulazi prvi remontovani T-34, a 1995. god jos dva remontovana primerka, te je ovako formiran tenkovski vod koriscen za obuku buducih tenkista. Prva ozbiljnija nabavka, je bila donacija iz Bugarske koju je izmedju ostalog cinilo i preko 100 tenkova T-55. Od toga u upotrebu je uvedeno 94 tenka, a ostatak je posluzio za obuku i rezervne delove. Sledile su i donacije iz Nemacke od 60 oklopnih automobila BTR-70 (1998. god je u Kazhtanu kupljeno i 12 BTR-80) i 115 oklopnih automobila TM-170 Hermelin, koji su mahom dodeljeni specijalnim snagama policije, zatim 63 oklopna transportera M-113 iz Italije i 10 OT Leonidas  iz Grcke. Pocetkom borbi protiv geriskih formacija Siptara, tokom 2001. god., Makedonija iz Ukrajine nabavlja i 31 tenk T-72M i 11 borbenih vozila pesadije BMP-2.

• http://www.realitymacedonia.org.mk/web/news_page.asp?nid=2341
• http://www.morm.gov.mk/english/organization.htm
• http://www.jed.simonides.org/index/alpha.htm
• http://naoruzanje.paracin.co.yu/index.html
• http://www.nsf-journal.hr/issues/zbornik_s1/n_domazet.htm

Pocetna   strana